YOU AND I

I went to have lunch today with my friend Marijana. Well,the truth is, Marijana didn't eat today, 

we took some photos and had lots of laughs instead.

I'm wearing NATALIJA RUSHIDI collar, Natalija and Dan dress, Asos sandals

Nekome ko će razumeti

                                       Sad shvatam: nismo došli

                                     zadovoljni ko trave

                                     što niču da ih gaze

                                      nečije trapave zore.

                                    Mi smo zvezde, što ludo

                                   u mrak se strmoglave

                                  i zbog jednog bleska

                                  ne žale da izgore.

                                Imamo ruke, dobre

                                kao aprilske laste,

                               da se grlimo plavo

                               i gasimo u letu.

                            I prisutni smo zbog neba

                              što mora da izraste

                             u pupljcima vida

                                ponekome u svetu.

                              Prejeli smo se svega.

                              I zubatog. I nežnog.

                             Sad svako pruža ruke

                            i nova čuda traži.

                           A sve je smešno i tužno.

                           I sve je neizbežno:

                          i ove istine dobre

                          i ove dobre laži.

                          Prejeli smo se, kažem,

                         i svako ume da sanja.

                        I svako ume da vrišti

                          i ruŠi daljine glavom.

                        I jednako je u nama

                         i kamenja i grana.

                          I jednako je u nama

                           i prljavo i plavo.

                          I svesni da smo lepi

                           isto koliko i ružni,

                         stigli smo gde se gnjura

                          i stigli gde se leti.

                          I znamo šta smo dali.

                          I znamo šta smo dužni.

                         I šta smo juče hteli.

                           I sutra šta ćemo hteti.

                          Goreli smo, al nismo

                        postali pepeo sivi

                         od koga bujaju žita

                        i obale u cvetu.

                       Uvek smo bili živi,

                        pa ipak: drukČije živi

                       od svih ostalih živih

                          na ovom zbunjenom svetu.

                       I najzad: tako je dobro

                        što nismo samo trave,

                   što talasanja svoja

                       nijednom vetru ne damo,

                    već smo zvezde što sjajem

                   sve nebo okrvave

                 željne da budu sunce

                  makar na trenutak samo.

                 Miroslav Mika Antic

makar na trenutak samo.